Ovaj put, nešto potpuno drugačije. Nakon celodnevnog slušanja mračnih i sumornih pesama, shvatih da se moje stanje duha iz vedrog i pozitivnog transformisalo u bedakasto. Naravno, čemu bedak ako ne možeš sa nekim da ga podeliš? Tako i ja reših da na svom blogiću sa vama podelim nekoliko odličnih muzičkih depresiva, courtesy of YouTube.
~ Samuel Barber: Adagio for strings (po mnogima, najdepresivnija pesma svih vremena. Moram da se ovaj put složim sa mišljenjem većine).
~ Handel: Sarabande D-mol (namerno sam se odlučila za home-video varijantu, pošto je to najbolji dokaz da melodija ume da „pogodi“, bez obzira na kvalitet snimka)
~ Pau Casals: El Cant dels Ocells (ne toliko poznata pesma jednog od najvećih genija kada je čelo u pitanju – ovaj put, legendarna izvedba na Dan UN 1971. godine, kojoj prethodi kraći govor tada već ostarelog Kasalsa)
~ Ennio Morricone: tema iz C’era una volta il West (koncentrovani bedak u manje od 3 minuta)
~ Sabirni centar: Anica Dobra & Bogdan Diklić: „Cveta trešnja“ (tek’ da se zna da i mi Srbi itekako umemo da bedačimo. 
Oh, just for the record: prezirem novokomponovane prerade ovog klasika!)
Comments 7
Možda zvuči uvrnuto, ali ja bih međ’ ove tvoje dodao i uvodnu špicu za “Srećne ljude”. Čim je čujem na TV-u, odmah menjam kanal. Toliko me bedaći. Neam pojma zašto.
Posted 19 Jul 2008 at 8:05 pm ¶Uh, da sam to stavila, bila bih direktno odgovorna za frapantan i nadasve zabrinjavajući porast u broju samoubistava izazvanih udaranjem glavom o zid.
Posted 19 Jul 2008 at 8:37 pm ¶ja potpuno drugačije doživljavam klasiku, ona me opušta i nekako ‘podigne’(naravno u momentima kada sam sposobna da je slušam). ali, ne preferiram kompozicije u molu
verovatno me zato i oraspoloži . . .
i nikako da odem kod nekog da uzmem kvalitetniji snimak. ali me to ne sprečava da je šetam sa sobom u mp4-ci . . .
Posted 27 Jul 2008 at 1:47 am ¶a spisku bih dodala pesmu iz špice domaće serije “Bolji život”. mislim da me jedino ona rastuži, i možda opera, tj opera me više unervozi.
a kvalitet nije toliko bitan ukoliko ne slušaš konkretno neki određeni instrument. ja nažalost, svu klasiku koju imam sam dobila od jednog druga koji ju je izgleda skidao sa ploča ili dobio od nekog ko je to uradio
@drveni advokat
Uh, ja imam baš dosta klasike, što u autentičnom izvođenju, što u chill out verzijama. Često je slušam kada radim štogod kompleksno na računaru, pošto mi pomaže da se koncentrišem. Recimo, pre neko veče sam zaginula do dvojke na FaceBook-u: slagala sam puzzle uz neku relaxing kompilaciju klasične muzike.
Inače, od klasike koja me “diže”, to je svakako “Kanon u D” od Pachelbela (čuveni), zatim “Nessun dorma” iz “Turandot”-a i “Meditacije” od Masnea. “Per Gint” je takođe uplifting.
Posted 27 Jul 2008 at 9:30 am ¶“Često je slušam kada radim štogod kompleksno na računaru (…) slagala sam puzzle (…)” – LOL
Posted 27 Jul 2008 at 1:14 pm ¶Na Discovery-ju (mislim) sam gledala neku emisiju da je dokazano da slušanje klasične muzike barem 15 minuta na dan povećava koificent inteligencije
Da li je zabluda ili ne, ne znam, ali kalsika u svakom slučaju prija.
type mistake, koificent = IQ
Posted 27 Jul 2008 at 1:15 pm ¶@drveni advokat
Ej!
Puzzle od 250 delova je itekako kompleksna star. 
LOL!
To oko klasike… Na hardu imam iMusic kolekciju. To je muzika koja je specijalnim softverom tako doterana i obrađena da utiče na pojedine delove cerebralnog korteksa, ali i ostalih delova mozga. Što se žanra tiče, ili je klasika, ili je ambijentalna muzika. E, sad, u zavisnosti od toga kako je muzika izmenjena, može poboljšati koncetraciju, povećati IQ, delovati kao sedativ ili protiv nesanice, zatim može pospešiti proces “kreativnog razmišljanja” i još svašta nešto. Od onoga što sam do sada uspela da ispitam na sebi, to je komplet iMusic za koji se kaže da je zamena za kofein. I stvarno deluje: nakon svega 2-3 minuta, ne mogu mirno da sedim, već imam neverovatan nagon da se pokrenem… Ili trčanje, ili jurcanje po gradu… Veoma efikasno.
Posted 27 Jul 2008 at 1:22 pm ¶Trackbacks & Pingbacks 1
[...] Davno beše kada sam vas upoznala sa kompozicijama koje smatram izuzetnim iz jednog razloga: u stanju su da u roku od minuta kod vas izazovu osećanje sete, melanholije i uber-bedaka. Ovaj put, nekoliko meseci kasnije, predstaviću vam neke od kompozicija koje imaju upravo suprotan efekat. Krenimo redom. [...]
Post a Comment