Džejn's Two Cents

Lakše je grickalicom za nokte pocepati atom, nego naterati sve stanovnike ove buđave zemljice da se slože oko nečega, bez obzira šta je u pitanju. Od politike, reprezentacije, pa do seče platana u Beogradu. Iako je odabir nacionalnog predstavnika za Eurosong kojim će svi biti zadovoljni težak koliko i gore opisana nuklearna fisija, to ne znači da ceo cirkus koji je pratio odabir nije podložan kritici.

Kako nacionalni izbor, baš kao i sam Eurosong na ovom blogu pratim od 2008. godine, ako pročešljate arhivu ovog bloga bićete u prilici da pročitate moje ranije tekstove u kojima sam kritikovala prethodni način selekcije. Podsećanja radi, RTS bi, obično krajem decembra ili početkom januara otvorila konkurs za pesmu koja će nas predstavljati. Na konkurs se mogao prijaviti ama baš svako ko ispunjava norme propisane pravilnikom (tekst na srpskom jeziku, bla bla, truć truć). A onda bi komisija (u čijem sastavu se nalaze “eminentni muzički radnici i stvaraoci”) napravila selekciju od nekih 20ak pesama, koje bi imale priliku da se predstave publici na Beoviziji. Koliko je komisija posao radila “profesionalno” i “stručno”, može se videti po nekim “biserima” koje smo mogli da čujemo prethodnih godina (čitaj: trashu koji je prošao do same Beovizije). ”

Međutim, ove godine smo bili u prilici da prisustvujemo nečemu potpuno drugačijem. Pravdajući to svetskom ekonomskom krizom, RTS je rešila da ne organizuje Beoviziju, već da posao komponovanja pesme poveri jednom čoveku, koji svojim “likom i delom” to zaslužuje, a koga će, opet, odabrati “komisija”. I tu počinje shady business.

Pre svega, u startu je onemogućeno da svoju pesmu pošalje svako ko to želi. Kompozitorima i izvođačima je tako lansirano jedno veliko “ko vas j..e”, a sudbina naše pesme je poverena famoznoj Komisiji. I dok su kroz medije provejavala imena Seljka Joksimovića, Gorana Bregovića i još ponekih “eminencija”, postalo je očigledno ono što se moglo naslutiti prethodnih godina: prime-time predstavljanje pred višemilionskim auditorijumom širom sveta ne može pripasti nekom anonimusu, ma koliko pesma bila dobra, već nekom od etabliranih muzičkih faca. Tj nekome iz “zatvorenog kruga” srpske muzičke “elite”, koji oblikuje našu muzičku scenu već godinama.

A onda je izbor (ne)očekivano pao na Bregovića. Ovaj put se neću osvrnuti na ogromnu štetu koju je svojim “likom i delom” naneo domaćoj zabavnoj muzici (“pastirski rok”). Ma koliko ga voleli ili mrzeli, moramo priznati da je čovek talentovan. Talentovan za Guču i neke world music festivale, ali ne i za Eurosong. Ne zaboravite, Bregović se već jednom okušao na ESC (šatro kao aranžer), i to pre 4 godine, kada je Severina maestralno ljosnula sa famoznom “Štiklom”, ostvarivši prilično loš rezultat. Očigledno nije naučio lekciju, pošto je nastavio da forsira identičan fazon – koji se pokazao kao loš, barem kada je Eurosong u pitanju.

Nakon odabira Bregovića, saznali smo da će on, u saglasnosti sa RTS (čitaj: Komisijom) odabrati 3 izvođača, od kojih će jedan, glasovima publike otići u Oslo. A onda je Bregović nesmotreno bacio par “bombi”. Tako smo saznali da je casting za izvođače vršio preko YouTube-a. A zaista me zanima kako to izgleda. Šta, ukucao bi u search polje: “dobar glas”, pa šta ispadne? Jesmo li mi to poverili odluku o izboru interpretatora YT search engine-u? Veoma neozbiljno i neprofesionalno sa Bregovićeve strane. A kao da to nije bilo dovoljno, Bregović je podelio još jednu “tajnu” sa nama. Parafraziram, Bregović je komponovao pesme za “internu” upotrebu, a u Evropi šta urade – urade. Way to go.

I tako su Bregović i Komisija rešili da u finalnu trojku uvrste Eminu Jahović, perjanicu posrnule PGP RTS (da, to još uvek postoji), Milana Stankovića (perjanicu Grand Produkcije) i Olivera Katića, perjanicu show programa “Ja imam talenat”, koji je pao u zaborav brže nego temperatura posle Brufena od 400mg.

A onda smo u subotu veče imali “priliku” da se upoznamo sa Bregovićevim kompozicijama, koje smo tada čuli premijerno. Zaista čudno, s obzirom na činjenicu da je uobičjana praksa da se pesme “puste” barem nedelju dana pre izbora, kako bi publika imala više vremena da se upozna sa njima. RTS to nije dozvolila, ko zna zbog čega. Možda da bi javnost Srbije dovela pred svršen čin.

Nismo čuli ništa novo – Bregović ostaje Bregović: uptempo, trubači (na koje je nenormalno i nezdravo naložen) i imbecilni tekstovi. Tri kompozicije, mestimično na ivici plagijata, kudikamo prikladnije Guči. Ili Slavjanskom Bazaru. Nikako ne Eurosongu. 3 pesme, 3 reciklirane Bregovićotvorine. Goran nam nije ponudio ama baš ništa novo, već se čvrsto uhvatio fazona koji pali na svadbama, ispraćajima u vojsku, raspuštanjima maturanata i letnjim world music festivalima sa gomilom “gasiranih” turista. Što se tekstova tiče, Marina Tucaković kao da se trudila da nadmaši samu sebe. Ako ste pomislili da ne postoji imbecilniji tekst od “Mambo jumbo serbiano” (samo za one sa jakim stomakom), grešite. A kao poseban kuriozitet, napomenimo da je MT već odavno član raznih “komisija” i stručnih tela koja su aktivno uključena u organizaciju nacionalnog izbora.

Što se pobedničke pesme tiče, dedukcija prethodnog pasusa. Idiotski tekst, muzika od koje vas bukvalno bole uši (osim ako se zaista ložite na to… mis’im, ima nas raznih), a povrh svega – izvođač… Uopšte ne zalazim u intimu mlađanog pevača (da li je ovo ili ono), zato što mislim da to nije bitno. Njegova lična stvar. Takođe, neću ni da se bavim njegovim imidžom i stajlingom. Dečko fura svoj fazon, Bože moj. Ali šta vredi sve to kada ima harizmu kao patlidžan? Maraja Šerif je barem bila drčna, imala je stav, znala da se pokači i pokoška kao svaki emotivac. A Šiška? Prazna ambalaža. Povrh svega, nama jednostavno ne leže “vesele” pesme. Najbolje rezultate smo ostvarivali sa baladama, zato što jedino tako imamo kredibilitet.

Da celo veče postane pravi hram Bregovićevom egu, pobrinuli su se gosti, gore pomenuta Maraja Šerif, Jelena Tomašević, Marko Kon, Severina i Haris Džinović. Ah, da, i Regina (like we care). Da neko slučajno ne ugrozi sujetu dragog nam kompozitora, svi gosti su pevali pesme koje je komponovao sam Bregović, osim traumatičnog izvođenja Waterloo u Guča remiksu. Poseban kuriozitet je bilo i odsustvo “stranih” gostiju. Kao što znate, nije pravilo – ali je običaj da na nacionalnim izborima gostuju i več odabrani predstavnici drugih zemalja, kojima je gostovanje na stranim televizijama odlična šansa da promovišu pesmu (BTW večeras je na bosanskoj TV, na predstavljanju bosanske pesme gostovao Aleksandar Rybak, prošlogodišnji pobednik). Ali ne. Prvi program “Nacionalnog servisa” je u subotu od 21 do 23 bio mesto rezervisano samo za Bregovića. Niko drugi nije mogao ni da prismrdi.

Sve u svemu, RTS-ov eksperiment zvani “3 pa 1 za Oslo” je okončan, rezultati će biti poznati sredinom maja, ali se plašim da neće biti povoljni. Sve sam sklonija mišljenju da RTS nije bio u novčanim nevoljama koje su sprečile održavanje redovne Beovizije (to ionako finansiraju sponzori, a najveći među njima, Komercijalna banka, čujem da posluje vrlo dobro), već da je želeo da posao odabira uradi “insajderski”, a da publiku stavi pred svršen čin. To se i dogodilo, ali je publika ovaj put to znala da prepozna, te je u subotu primljeno tek nešto više od 120.000 glasova. Mada, ruku na srce, to može biti i posledica aktuelne afere sa sms licitacijama, u kojoj se RTS džukački i funjarski ponela prema svima koji su licitirali za kola. Jedno “izvinite” jednostavno nije dovoljno.

And now – rekapitulacija. Dobitnici: Grand Produkcija – kud’ ćeš veći acclaim od učestvovanja na Eurosongu? Saša Popović – njegov pulen je zagospodario i na RTS. Milan – konačno će nastupati pred ogromnom, treznom i vaspitanom publikom; nastupaće u Norveškoj, ali ne kod nekog “gazda Žike u diskoteci Mystique”, već na Eurosongu. I neće spavati u jeftinom hostelu, već u de luxe hotelu, koji ćemo platiti mi preko TV pretplate. Bregović – konačno će dobiti medijski prostor širom sveta, pošto je manje-više ekskomuniciran nakon raskida sa Kusturicom. Radoš Bajić: “Selo gori” je postao i muzički mejnstrim. Gubitnici: srpska zabavna muzika i istinski fanovi Eurosonga.

Plači, Srbijo, Grand je pobedio. Mučki.

PS Ako neko čita ovaj tekst i ne slaže se sa iznetim stavom, neka sebi odgovori na jedno pitanje: da li je pobednička (ili bilo koja od 3 pesme) zabavnjak, tj pop pesma? A ako se zna da je Eurosong festival zabavne muzike, saberite 2 i 2. Bregoviću nije mesto u Oslu.

PPS On a more personal note: Grand je smeće. Muzički radioaktivni otpad. Izloženost mladih naraštaja tom otrovu bi zakonom morala biti ograničena na maksimalno 10 minuta nedeljno. I to u terminu posle ponoći. I za starije od 18 godina.