Džejn's Two Cents

u kojima će Džejn svojim vernim čitaocima preporučiti jedan fenomenalan crtać, kratko se osvrnuti na FEST, te najaviti izradu “kapitalnog” dela. Stay tuned!

I

Znate koji je podnaslov ovog bloga? Ono što piše ispod “Two Cents?” “I can’t fight my nature. I’m just a hateful person”. To je citat. U originalu ga izgovara Stewie Griffin, jedan od najoriginalnijih animiranih likova u istoriji televizije, i jedan od junaka animirane serije Family Guy.

Detalje o FG možete pronaći na (iznenađujuće) dobro odrađenoj Wiki stranici, tako da vas neću zamarati likovima. Ali ću vam reći ovo: zaboravite na The Simpsons (uprkos sličnostima), porodica Griffin je sve, samo ne normalna i tipična. Zaboravite i na South Park (iako su obe serije politički nekorektne), FG poseduje humor koji je, po mom mišljenju kvalitetniji. A i animacija je, brat bratu, lepša za oko.

FG je ušao u svoju 8. sezonu emitovanja. Još malo pa će biti emitovana jubilarna 150. epizoda. A do sada ste već mogli da vidite toliko toga; jednostavno, ne postoji tema dovoljno “osetljiva” sa kojom se autor Seth MacFarlane nije našalio. Od najtežih bolesti, nasilja u porodici, hrišćanstva, islama, judaizma, Holokausta, nacizma, pedofilije, narkomanije, alkoholizma, hendikepiranih osoba, abortusa, manjina, gej populacije, pa do Majkla Džeksona, Britni Spirs i Pape. Političari nisu pošteđeni. Od Buša, Kondolize Rajs, Klintona, pa do Putina, Sadama, Kastra, čak i Slobodana Miloševića (sjajna epizoda u II sezoni – obavezno pogledajte!) Do sada, kroz FG je prodefilovao značajan broj poznatih ličnosti. Hugh Laurie je glumio dr House-a u jednoj epizodi, a pojavljivali su se i momci iz How I Met Your Mother i The Big Bang Theory.

No, pre nego startujete svoj omiljeni torrent program ili zadate Googlu da vam pronađe RS linkove, važno je da znate par stvari: humor FG nije za svakoga. Ne kažem da morate da budete načitani intelektualac da bi skapirali šale (koje su ponekad na ivici apsurda), ali da bi zaista razumeli humor, morate imati određeno opšte obrazovanje, naročito iz oblasti pop-kulture, ali i dobro poznavanje engleskog jezika pošto, ruku na srce, prevodi koji se mogu naći nisu baš “idealni”.

Kao i kod svake dugovečne animirane serije, likovi su poprimili konačne karakterne crte tek sredinom druge i početkom treće sezone, što ne znači da su starije epizode loše. Takođe, kao i svaka druga serija, FG ima svoje “swing and miss” momente. Nije svaka epizoda sjajna, ima i loćikavih, tako da vam za prvi susret sa FG preporučujem da počnete sa 2., 3. ili 4. sezonom. I 5. je fenomenalna.

Za kraj – FG se emituje u SAD na mreži FOX, nedeljom, što znači da ga mi “gledamo” ponedeljkom. Ne propustite i FG specijale/parodje “Star Wars”. Do sada su urađena 2: “Blue Harvest” i “Something Something Something Dark Side”. Takođe, ne zaboravite i “Almost Live” specijal emitovan početkom aktuelne sezone. Na kraju, ako volite whacky humor, pogledajte i “Seth MacFarlane’s Cavalcade of Cartoon Comedy”. Thumbs up!

II

Nemam ništa protiv FEST-a. To je sjajna prilika da se šira publika upozna sa kinematografijom drugih zemalja i da odmori mozak od holivudskog treša. Da se ja pitam, FEST bi trebalo da se organizuje nekoliko puta godišnje, i da traje po mesec dana.

Ali ono što mene muči je sledeće: zbog čega je FEST ograničen samo na Beograd? Pored još par filmskih festivala (Novi Sad, Palić – njih se setih), filmofili uže Srbije ostaju uskraćeni za uživanje u najnovijim filmskim ostvarenjima koji za razliku od tipične bioskopske ponude – imaju neku vrednost. Nama preostaje samo jedno – piraterija.

Zar je toliko teško da se u gradovima širom Srbije naprave “FEST dani”, kada će se prikazati po 5-6 filmova dnevno, najbolje tokom vikenda? Uz popularnu cenu karata i adekvatnu medijsku propraćenost, bioskopske sale bi bile pune.

Ovako se “elitna” kultura čuva samo za prestonicu. Kao da smo mi ostali stoka koja se loži na ranjene orlove, grehove njene majke, babe koje se češljaju i avanture Srećka Šojića?

Od države koja isisava život iz unutrašnjosti ne očekujem apsolutno ništa, ali bi ljudi iz “kulture” morali da budu barem malo osetljiviji. Valjda. :S

III

Pre nekoliko dana, na G-Talku me je sa’vatao prijatelj koji je upravo završio sa čitanjem teksta o “revoluciji”. I kaže on meni:
“Džejn, dete, sve je to lepo i krasno, ali ko će to da shvati ozbiljno? To je samo blog. ‘Aj ti napiši nešto konkretno”.
“Konkretno?”
“Da”.
“Neki manifest, misliš?”
“Ako već za sebe kažeš da nisi ideološki obojena, stvori svoju ideologiju”.
“Njah. To je smaranje. Nisam ja TOLIKO dokona!”
“Ahaa. Nije to, nego ne možeš da sistematizuješ svoje misli o bilo čemu krupnijem! ”
“Ovaaaj… ti to meni bacaš kosku?”
“Voteva. ”
“A, ne, ne, čekaj! Sistematizovaću sebe!”
“Ma zezam se, bre, šta se primaš?”
“Samo ti gledaj! Biće ti žao što si me zadirkivao na chatu kada za par godina u gluvo doba noći po tebe dođu moje pristalice!”
“Hahaha, bleso. Nego, jesi li skinula Contru od VW?”
“Ej, jesam… Na prvo slušanje sam bila u fazonu “votafakizdis”, a sad mi se, da vi’š, dopada. Tebi?”
Ostatak razgovora se vodio o Vampire Weekend, očiglednim paralelama između Roberta Downey Juniora koji glumi Sherlocka i Hugh Lauriea koji glumi Housea, kao i vremenskim prilikama. No, to nije bitno.
Ono što je bitno – to je da sam čvrsto rešila da zaista sistematizujem i kodifikujem svoju ideologiju / filozofski pravac / moralni kodeks / celokupni pogled na svet. To “čvrsto rešila” nemojte shvatati bukvalno, već više u značenju “izražene rešenosti da sprovedem u delo veliki poduhvat koji oduzima dosta vremena i mozganja, a koji nije prioritetan u real life-u”. A s obzirom na “materiju”, teško da će to biti gotovo pre 2011. godine.

Do tada vam ostaju samo moja periodična mozganja na Two Cents.