napomena: ako ste zadovoljni zemljom u kojoj živite i vašim životom, ne gubite vreme čitajući tekst koji sledi. Pustite Velikog Brata i licitirajte za nova kola.
Kada sam tek počela da pišem ovaj blog, a to beše ne tako davno, barem ne u istorijskom smislu (2 godine), često sam pisala o dnevnopolitičkim temama. Galamila sam. Lupala u virtuelne šerpe i lonce. Ukazivala na to da je car bez gaća. Ponekad znala da se izlanem i kažem ono što većina misli, a niko ne sme da kaže. Ne sme ili ne želi (da ne bi ispao uncool), isti đavo.
Ali, već neko vreme se ne bavim dnevnom politikom na blogu. Ne, nije da nemam inspiracije (okreni se oko sebe), niti me je stra’ i frka od vaših komentara. A ni sistem me nije slomio i ukalupio u svog „idealnog građanina“, koga politika ne zanima i koga je lako „nauljiti“ pred izbore.
Stvar je daleko jednostavnija – nema svrhe. Svi mi znamo da smo u fekalijama do guše, da se teško živi, da ne postoji validna politička opcija (jer se liže svako sa svakim zarad malo vlasti), i da je sistem prosečnog državljanina ove zemlje toliko preopterećen politikom i političkim aferama da je jednostavno pukao i da više ne želi da troši svoje nerve kidajući se zbog onoga što misli da ne može da promeni. Kudikamo je lakše izabrati „high road“, reći „ma boli me uvo za politiku“ i gledati VB. Ili šta je već sada aktuelno.
I mogla bih ja do Božića da pričam o tome kako nije baš „normalno“ da čovek koji ošamari političara opozicije dobije status super-heroja međ’ Srbaljima, ma koliko ja hejtovala dotičnog političara. To samo sugeriše da vlast koja krivi opoziciju za sopstvenu nesposbnost ili je drska do bola, ili ima elementarno nepoznavanje političke nauke. Mogla bih da pričam i o večitim ministrima (ko je rekao G17+??), o lažnim epidemijama i pandemijama, o kursu evra, o ciframa inflacije koje se potemkinovski friziraju za medije…
Mogla bih, ali čemu sve to? Hoće li neki takav tekst kod vas izazvati neki revolt, bunt? Moguće. I taj gnev i frustriranost će vas proći za nekih… pa, pola sata. Verovatno i ranije. I to je to. Kada ponovo dođu izbori, izaći ćete, dati svoj glas onome ko vam je „najsigurnija“ varijanta, zato što, Bože moj, morate da mislite na svoju decu i na njihovu budućnost. Tako je, samo polako, dajte sami sebi taj anestetik da vas ne boli toliko što zaokružujete broj ispred lika kome je stalo do vas i do vaše dece k’o do lanjskog snega.
Hoćete ružnu istinu? Da parafraziram Emu Goldman: kada bi izbori mogli nešto da promene, bili bi nezakoniti. Nijedna suštinska, krupna promena se nije ostvarila nakon prskanja kažiprsta sprejom i ubacivanja listića u kutiju. Zašto? Pa logično je. Vlast je ta koja izbore organizuje, koja prebraja glasove, i koja donosi zakone na osnovu kojih određuje ko može i sme da se kandiduje, određuje koja je politička opcija prihvatljiva, a koja nije. Vlast određuje šta je politički mejnstrim. Ako nisi mejnstrim, onda si prava alternativa – ergo moraš biti uklonjen iz svesti glasačke mašine kao moguća politička opcija. A to nije nešto tipično samo za ovo podneblje, tako je svuda.
Maločas kritikovah vas koji glasate umesto vaše dece, ogrnuti plaštom zvanim „da smo živi i zdravi“. Biću eksplicitna: jedu mi se govna od tog „da smo živi i zdravi“ mentaliteta. To nije život, to je preživljavanje. Ali ne krivim vas zbog toga. Taj mentalitet nam je usađen. To je onaj „slave mentality“ koji je Niče pripisao judeo-hrišćanima. Trpećemo godinama, decenijama, vekovima, dok ne dođe naš „Mesija“ i sve nas izvadi iz govana, ne daj Bože da sami nešto uradimo. Biblija je „spot on“ – to je stado. Upadne vuk u stado od 50 ovaca i sve ih pokolje. Samo je fazon u tome što su ovce – pa, ovce. Ne umeju da se brane, ne umeju da napadnu vuka. Naša ljudska rasa ne može da se posluži tim izgovorom.
E, sada se neki od vas pitaju: „Dobro, Džejn, šta ti misliš, šta treba da se radi?“ Takvima odgovaram: provalite naslov. Ne pozivam vas na revoluciju, građansku neposlušnost, niti predlažem da se dignete na oružje. Ako želite da promenite svet u kome živite vi i vaša deca, počnite da menjate sebe. Stavite na ispit sva, ali baš sva vaša uverenja, sve što su vas učili, sve što ste sami provalili. Oslobodite sebe od robovskog mentaliteta, ne samo na mikro, već i na makro-nivou. Šta uradite kada čujete da neko vašem detetu u školi otima novac za užinu? Jel’ vašem detetu kažete: „Neka, sine/ćero, jači je, nemoj da se buniš“, ili odete u školu, iscimate roditelje tog malog siledžije i po potrebi „je*ete kevu“ učitelju/nastavniku/direktoru koji ne štiti vaše dete, a dužan je? Naravno da uradite ovo drugo. Ali kada vama svaki dan, ali svaki Božiji dan država uzima novac za užinu, vi pokunjite uši. Mislite da dajete dobar primer istom tom detetu time što ste „tata/mama heroj“ kada je problem u nekom malom siledžiji, a ponižavajuće ste servilni kada je u pitanju država?
Znam da ovaj blog čita dosta obrazovanih ljudi. Nemojte misliti da vam se sada šlihtam ili uvlačim, samo iznosim činjenicu. Baš zato i znam da znate šta je Ruso zamislio svojim „Društvenim ugovorom“. Zato, batalite stranke, populističke liderčiće, levice, desnice, centar, Ameriku, Rusiju, EU. Težite samo jednoj stvari, a to je PRAVDA. Za sve nas. Uvek. Odbacite pogubne utilitarističke i pragmatične poglede na svet. Nije bitno da li ste hrišćani, muslimani, Jevreji, ateisti, agnostici, svi smo mi u istom sosu, i zato moramo biti SOLIDARNI. Može nas biti milion sitih, ali ako je samo jedan gladan – imamo problem. Budite spremni za žrtve, jer sve velike stvari zahtevaju trud, znoj, muke. Tek kada oslobodimo sebe i naše isprane i polu-komirane mozgove stavimo u pogon, tek tada ćemo moći da stvorimo zemlju kakvu želimo.
I, da, umal’ da zaboravim: zabole me bulj da li će me sada neko etiketirati kao komunistu, anarhistu, levičara, revolucionara. Rekoh šta sam imala. Deal with it.
Comments 19
Upravo tako, promjenimo li sebe-promjenili smo čitav svijet
Najteža je borba sa samim sobom. Na tom bojnom polju malo ko pobjeđuje. Baš zato što je tu tako teško, mnogi se okreću nebitnim stvarima, i taj neuspijeh kompenzuju kroz lažne diplome, lažnu ljubav, lažno prijateljstvo i lažnu politiku.
Narod zaslužuje vlast kakvu ima. Ovdje postoji prećutni dogovor izmedju naroda i njegovih političara- narod ne radi ništa i kritikuje sve živo, a političarima posebno jebe kevu, do političari takodje ne rade ništa konstruktivno, lade muda i bogate se. Interesantna simbioza…naravno, nije mnogo drugačije ni u ostatku svijeta.
Promjena percepcije. To je ključ svake promjene. A do te promjene, kako si već rekla, moguće je doći samo na individualnom nivou.
Pozdrav
Posted 13 Feb 2010 at 4:13 pm ¶Milko, dobrodošao!
Posted 13 Feb 2010 at 4:18 pm ¶Moram da se nadovežem na tvoj odličan komentar: ta simbioza je stvarno fascinantna. Narod ništa ne radi, kritikuje vlast koja je loša i kojoj zapravo odgovara pasivnost naroda (da bi mogla da se nakrade kako treba). A onda dođu izbori i narod ponovo izabere istu tu vlast (dobro, možda neko u međuvremenu promeni političke boje, ali se suštinski ništa ne menja), i cela priča se ponavlja. Začarani krug.
Aham! Baš tako! Ja ću svoj komentar da odpevam-odrapujem-odzviždim: http://www.youtube.com/watch?v=l8X00I1vRug
). Izvin’te, ali pod nekim uslovima, ja bih radije – NE BITI!
Posted 13 Feb 2010 at 4:29 pm ¶Sis! Možda sam budala, ali i dalje ne pristajem, nemam ništa, ali jebe mi se, sve dok me nije strah da svima koji su prolazeći kroz creva raznoraznih “važnijih” od sebe došli u poziciju da odlučuju o mom biti il’ ne biti prozovem sve po spisku (ali sas argumenti
Hvala na dobrodošlici Džejn
Kao što sam već na jednom blogu napisao komentar o sličnoj temi, Slavoj Žižek je sjajno primjetio da su za “modernog čovjeka” tri stvari potrebne da bi bio srećan: 1) materijalna situacija treba da je dobra, ali ne predobra, kako bi se čovjek stalno iznova podsjećao koliko je srećan i sa tim što ima; 2) demokratija apsolutno ne smije funkcionisati, kako bi se uvijek moglo okriviti one koji su na vlasti; 3) mora postojati neki entitet izvan našeg domašaja, ali ne pretjerano daleko, koji projektujemo kao neki mali raj, i gdje je sve divno i sjajno.
Ako ovo posmatramo kroz prizmu “modernog balkanca” onda možemo mirne duše reći da je njemu potrebna ne isuviše loša materijalna situacija, kako bi bez rada mogao ipak da živi, ali da proklinje istovremeno i nebo i zemlju što nema više, da demokratije nema niti u naznakama, ali da postoji potpuna sloboda govora kako bi, izvinjavam se na rječniku, mogao da jebe majku milu svima i svakome, dok je “magični” entitet, zavisno od preferencija, istočno, zapadno, ispod ili iznad.
Riječ je o tome da moderni čovjek, pa i moderni balkanac, jednostavno ne kapira šta je to odgovornost. On naslućuje da je to nešto neugodno, sumnjivo, zločesto, i potpuno je uvjeren da sa tim nije mudro petljati se. On potom projicira političara kakav mu je potreban da bi kompletirao tu i takvu svoju egzistenciju.
On tog političara ne poštuje (zna on vrlo dobro kakav je taj), ne sluša, sve mu po spisku i sl, dok ovaj drugi pak krade, laže, petlja i fino se goji a da ne čini konstruktivno ama baš ništa. I to je ta vrste koegzistencije, koja se može promjeniti isključivo na subjektivnom, odnosno individualnom nivou, jer u suprotnom definitivno završava na nekim totalitarnim marginama.
Posted 13 Feb 2010 at 4:29 pm ¶Džejn, moram reći – oduševila si me!
Mislim da je to dovoljno reći, suvišni komentari su nepotrebni.
Posted 13 Feb 2010 at 4:52 pm ¶Odličan tekst!
Posted 13 Feb 2010 at 5:07 pm ¶Spot on, štono bi se reklo
Tekst mi je super što je je.
Posted 13 Feb 2010 at 6:24 pm ¶Ali ajde ovako, OK menjam se, kako, kako sa tim da promenim nešto, kad sestra viče: – ćuti nećeš nigde moći otvoriti ni jedna vrata, kad komšija kaže: – ma šta im možemo, kad prijatelj kaže: – ma možemo samo da životarimo ako nam i to dozvole. Kako promeniti sebe kad ti svi viču: – ČITI bre, luda ženo, mi smo malo mesto, ostaće oni na vlasti, a kad dodju drugi ovi će preći, promeniti stranku i opet će ti oni biti….
Vrzino kolo po meni iz kojeg bi se isčupala, borbom, prevratom, ujedima, ma svim dozvoljenim i ne dozvoljenim sredstvima ali….bojim li se samo ipak i ja…..?
“zabole me bulj da li će me sada neko etiketirati kao komunistu, anarhistu, levičara, revolucionara”.
Sve koje si pobrojala se valjaju u istom političkom blatu baš kao i njihovi oponenti. To važi i za anarhiste koji takođe nisu u stanju da zamisle egzistenciju van političkog sistema. Jedina alternativa je nadrastanje, transcendencija političkih institucija i političkog organizovanja društva uopšte. Nije to preterano teško zamisliti u današnje vreme, u kom je internet omogućio potpuno nove načine kolaboracije i samoorganizujuće socijalne mreže koje će napokon postati nove institucije društva na temeljno izmenjenom sistemu vrednosti.
Neko reče, ne možeš pobediti sistem, ali ga možeš učiniti suvišnim. Upravo to se i dešava.
Čestitam… odličan članak. Pozdrav,
Posted 13 Feb 2010 at 6:54 pm ¶Uh, odlican tekst… Odlican, zaista! Deo sa velikim bratom i licitacijom kola (highroad opcija) me je bas “dirnula”. Neverovatno je kako smo spremni da drobimo o svemu i svacemu, kako sve znamo, a niko nista da uradi. Da, o vome bi moglo da se pise 3 dana, da se iskucaju milijarde stranica, i opet smo dobili jednu veliku nulu. Mislim da smo navikli na sranje, to je sve…
Posted 13 Feb 2010 at 11:28 pm ¶Ufff al’ si ostra…. U Srbiji se nece nista promeniti, treba Srbiju zameniti za neku npr. skandinavsku zemlju i tamo se lepo asimilirati i potrositi zivot…. fuck this crazy land
Posted 13 Feb 2010 at 11:50 pm ¶Stvarno ti je odličan tekst. I nas nekoliko će ga pročitati. Nas nekoliko koji već dižemo sopstvebnu revoluciju.
Posted 14 Feb 2010 at 12:38 pm ¶Kako mrzim ljude….
Najniža cena 1233din
Posted 15 Feb 2010 at 8:26 am ¶“Da parafraziram Emu Goldman: kada bi izbori mogli nešto da promene, bili bi nezakoniti. Nijedna suštinska, krupna promena se nije ostvarila nakon prskanja kažiprsta sprejom i ubacivanja listića u kutiju. Zašto? Pa logično je. Vlast je ta koja izbore organizuje, koja prebraja glasove, i koja donosi zakone na osnovu kojih određuje ko može i sme da se kandiduje, određuje koja je politička opcija prihvatljiva, a koja nije” – Ema i Emil Vlajki kao da su na istim talasnim dužinama: treba pričitati njegovu knjigu “Antihumanizam – _toplo preporučujem_ za pol. buđenje iz anestezeije. I grešiš, šinak, grdno grešiš, ako misliš da je VB samo RS zafrkancija!(-:
Posted 15 Feb 2010 at 8:34 am ¶Sve sam već ranije rekla o ovome kod sebe na blogu, ti si me odlično dopunila komentarom, a ja ovde tebe baš ništa nemam da dopunjujem, samo mogu da zaključim da će ova zemlja ostati bez mozga, jer svi koji misle svojom glavom će vremenom otići odavde.
To nije predaja, to je samo mudar potez. Koji će mi krasni ovakva zemlja, kada je u njoj dobro samo lopovima i prevarantima?
Posted 15 Feb 2010 at 8:59 pm ¶Dzejni…vidis kako ti Charlie lepo zbori….a i ja sa njom….:)
Posted 15 Feb 2010 at 10:09 pm ¶I za tu “revoluciju” je potrebna kritična masa.
Posted 16 Feb 2010 at 8:51 am ¶Sve lepo rečeno, ali, bojim se, nerealno. Narod je stoka, dear Jane, i kao takav može samo da muče i bleji, a par nas koji čitamo tvoj blog nikad nećemo biti u potrebnoj većini. Jedini “realan” scenario je upravo onaj u kojem grupa pripadnika srednje klase naloži masu na revoluciju, skine višu klasu sa vlasti, a onda sedne na njeno mesto. I onda opet imamo potrebu za revolucijom. A revolucija mnoge košta glave, a u prirodi je ljudskoj da pazi svoju glavu. Mislim, don’t get me wrong, volim ja da zamišljam ta scenarija “pobiješ govna i gotova stvar”, nego, nekako, suštinski ne verujem u njih. To mu dodje jedan od onih begova od realnosti. Gradjanska neposlušnost je lepa ideja, tho, i rado je praktikujem, ali o tome neću baš preko neta.
Posted 16 Feb 2010 at 1:54 pm ¶Odavno imam svoju revoluciju, i veruj, ne znam kuda cu s njom? Pljuju me i pljuju, ja ne hajem, teram svoje i tako u krug. Najcesce sto cujem je:…ma pusti je, ludaca…
Posted 17 Feb 2010 at 8:55 pm ¶Kako volu da objasnis da je vo?
odličan tekst. vredi ga objaviti na čitanijem mestu i mogu u tome pomoći
linea.lux@gmail.com
Posted 24 Feb 2010 at 4:49 pm ¶Trackbacks & Pingbacks 1
[...] ‘oćeš revoluciju? Počni od sebe! , Sapunica na balkanski način, Tidbits & Crumbs vol. XII, Dežurna služba . Prepoznaćete [...]
Post a Comment