Džejn’s Two Cents

Tidbits & Crumbs vol. XIII

u kojima će Džejn svojim vernim čitaocima preporučiti jedan fenomenalan crtać, kratko se osvrnuti na FEST, te najaviti izradu “kapitalnog” dela. Stay tuned!

Znate koji je podnaslov ovog bloga? Ono što piše ispod “Two Cents?” “I can’t fight my nature. I’m just a hateful person”. To je citat. U originalu ga izgovara Stewie Griffin, jedan od najoriginalnijih animiranih likova u istoriji televizije, i jedan od junaka animirane serije Family Guy.

Detalje o FG možete pronaći na (iznenađujuće) dobro odrađenoj Wiki stranici, tako da vas neću zamarati likovima. Ali ću vam reći ovo: zaboravite na The Simpsons (uprkos sličnostima), porodica Griffin je sve, samo ne normalna i tipična. Zaboravite i na South Park (iako su obe serije politički nekorektne), FG poseduje humor koji je, po mom mišljenju kvalitetniji. A i animacija je, brat bratu, lepša za oko.

FG je ušao u svoju 8. sezonu emitovanja. Još malo pa će biti emitovana jubilarna 150. epizoda. A do sada ste već mogli da vidite toliko toga; jednostavno, ne postoji tema dovoljno “osetljiva” sa kojom se autor Seth MacFarlane nije našalio. Od najtežih bolesti, nasilja u porodici, hrišćanstva, islama, judaizma, Holokausta, nacizma, pedofilije, narkomanije, alkoholizma, hendikepiranih osoba, abortusa, manjina, gej populacije, pa do Majkla Džeksona, Britni Spirs i Pape. Političari nisu pošteđeni. Od Buša, Kondolize Rajs, Klintona, pa do Putina, Sadama, Kastra, čak i Slobodana Miloševića (sjajna epizoda u II sezoni – obavezno pogledajte!) Do sada, kroz FG je prodefilovao značajan broj poznatih ličnosti. Hugh Laurie je glumio dr House-a u jednoj epizodi, a pojavljivali su se i momci iz How I Met Your Mother i The Big Bang Theory.

No, pre nego startujete svoj omiljeni torrent program ili zadate Googlu da vam pronađe RS linkove, važno je da znate par stvari: humor FG nije za svakoga. Ne kažem da morate da budete načitani intelektualac da bi skapirali šale (koje su ponekad na ivici apsurda), ali da bi zaista razumeli humor, morate imati određeno opšte obrazovanje, naročito iz oblasti pop-kulture, ali i dobro poznavanje engleskog jezika pošto, ruku na srce, prevodi koji se mogu naći nisu baš “idealni”.

Kao i kod svake dugovečne animirane serije, likovi su poprimili konačne karakterne crte tek sredinom druge i početkom treće sezone, što ne znači da su starije epizode loše. Takođe, kao i svaka druga serija, FG ima svoje “swing and miss” momente. Nije svaka epizoda sjajna, ima i loćikavih, tako da vam za prvi susret sa FG preporučujem da počnete sa 2., 3. ili 4. sezonom. I 5. je fenomenalna.

Za kraj – FG se emituje u SAD na mreži FOX, nedeljom, što znači da ga mi “gledamo” ponedeljkom. Ne propustite i FG specijale/parodje “Star Wars”. Do sada su urađena 2: “Blue Harvest” i “Something Something Something Dark Side”. Takođe, ne zaboravite i “Almost Live” specijal emitovan početkom aktuelne sezone. Na kraju, ako volite whacky humor, pogledajte i “Seth MacFarlane’s Cavalcade of Cartoon Comedy”. Thumbs up!

Nemam ništa protiv FEST-a. To je sjajna prilika da se šira publika upozna sa kinematografijom drugih zemalja i da odmori mozak od holivudskog treša. Da se ja pitam, FEST bi trebalo da se organizuje nekoliko puta godišnje, i da traje po mesec dana.

Ali ono što mene muči je sledeće: zbog čega je FEST ograničen samo na Beograd? Pored još par filmskih festivala (Novi Sad, Palić – njih se setih), filmofili uže Srbije ostaju uskraćeni za uživanje u najnovijim filmskim ostvarenjima koji za razliku od tipične bioskopske ponude – imaju neku vrednost. Nama preostaje samo jedno – piraterija.

Zar je toliko teško da se u gradovima širom Srbije naprave “FEST dani”, kada će se prikazati po 5-6 filmova dnevno, najbolje tokom vikenda? Uz popularnu cenu karata i adekvatnu medijsku propraćenost, bioskopske sale bi bile pune.

Ovako se “elitna” kultura čuva samo za prestonicu. Kao da smo mi ostali stoka koja se loži na ranjene orlove, grehove njene majke, babe koje se češljaju i avanture Srećka Šojića?

Od države koja isisava život iz unutrašnjosti ne očekujem apsolutno ništa, ali bi ljudi iz “kulture” morali da budu barem malo osetljiviji. Valjda. :S

III

Pre nekoliko dana, na G-Talku me je sa’vatao prijatelj koji je upravo završio sa čitanjem teksta o “revoluciji”. I kaže on meni:
“Džejn, dete, sve je to lepo i krasno, ali ko će to da shvati ozbiljno? To je samo blog. ‘Aj ti napiši nešto konkretno”.
“Konkretno?”
“Da”.
“Neki manifest, misliš?”
“Ako već za sebe kažeš da nisi ideološki obojena, stvori svoju ideologiju”.
“Njah. To je smaranje. Nisam ja TOLIKO dokona!”
“Ahaa. Nije to, nego ne možeš da sistematizuješ svoje misli o bilo čemu krupnijem! ”
“Ovaaaj… ti to meni bacaš kosku?”
“Voteva. ”
“A, ne, ne, čekaj! Sistematizovaću sebe!”
“Ma zezam se, bre, šta se primaš?”
“Samo ti gledaj! Biće ti žao što si me zadirkivao na chatu kada za par godina u gluvo doba noći po tebe dođu moje pristalice!”
“Hahaha, bleso. Nego, jesi li skinula Contru od VW?”
“Ej, jesam… Na prvo slušanje sam bila u fazonu “votafakizdis”, a sad mi se, da vi’š, dopada. Tebi?”
Ostatak razgovora se vodio o Vampire Weekend, očiglednim paralelama između Roberta Downey Juniora koji glumi Sherlocka i Hugh Lauriea koji glumi Housea, kao i vremenskim prilikama. No, to nije bitno.
Ono što je bitno – to je da sam čvrsto rešila da zaista sistematizujem i kodifikujem svoju ideologiju / filozofski pravac / moralni kodeks / celokupni pogled na svet. To “čvrsto rešila” nemojte shvatati bukvalno, već više u značenju “izražene rešenosti da sprovedem u delo veliki poduhvat koji oduzima dosta vremena i mozganja, a koji nije prioritetan u real life-u”. A s obzirom na “materiju”, teško da će to biti gotovo pre 2011. godine.

Do tada vam ostaju samo moja periodična mozganja na Two Cents.

¶ Posted 07 March 2010 † Džejn § T&C § blogodovštine ‡ Comments (5) °

Pamfleti

Danas na TV-u uhvatih jednu prastaru stvar, “19″ od Paula Hardcastlea. Sigurno se sećate te pesme koja je verovatno prva tehno stvar koja je postala mejnstrim. Pesma sama po sebi nije nešto Bog-zna-šta, prilično je naporna za slušanje (“na-na-na-na-na-na-najntin”), a poznata je po tome što predstavlja, jel’te, veliku kritiku rata u Vijetnamu (po tome i naziv – 19 godina je bio prosek starosti američkih vojnika u tom sukobu). Na stranu što je pesma snimljena 1985. godine, nekih… šta ja znam… 10 godina nakon završetka Vijetnamskog rata – prosto da se čovek zapita šta je njena svrha?

Anyhoo, ta pesma me je inspirisala da napravim svoju malecku top 5 listu “politički angažovanih” pesama, bilo sa predumišljajem ili iz nehata. Dakle, fasten your seatbelts, počinjemo sa odbrojavanjem!

#5 Elton John – “Nikita”
“Dirljiva” pesmica o sirotom Eltonu koji se zaljubio u, očigledno, mladu Ruskinju Nikitu (barem tako kaže video klip. Note that Nikita is also a Russian male name. Hinty hint hint), ali AVAJ! Tu je Berlinski zid, tu je sivilo i hladnoća. Naravno, to ne sprečava našeg junaka da se voza kabrioletom jarkih boja i usput fotografiše zid koji predstavlja granicu (što je u većini zemalja krivično delo, al’ ajde, da ne cepidlačimo ). I on njoj tu peva kako ona nikada neće saznati “ništa o njegovom domu”… A tu je i čuvena strofa na samom kraju: “And if there comes a time / Guns and gates no longer hold you in / And if you’re free to make a choice / Just look towards the west and find a friend”. Ma da.

Provalite da Elton na slički u pasošu nosi naočare i šešir. To se ne sme. Idemo dalje…

#4 Lale Andersen – “Lili Marleen”
Ova pesma je, ruku na srce, ni kriva – ni dužna dospela na ovu listu. Autor teksta napisanog 1915. godine sigurno pojma nije imao da će pesma o nesrećnoj ljubavi vojnika i izvesne Lili postati jedna od najčuvenijih pesama II svetskog rata i sinonim nemačke okupacije širom Evrope. Interesantan je detalj da je za popularnost pesme najvećim delom zaslužan radio Beograd, tj u to vreme, Vojnički radio Beograd (“Soldatensender Belgrad”) koji se mogao slušati u celoj Evropi i koji je tu pesmu, u nedostatku drugog materijala, stalno držao u “rotaciji”.

A kada je pesma skinuta sa repertoara (navnodno, na Gebelsov zahtev), Soldatensender Belgrad je bio pretrpan pismima nemačkih vojnika širom Evrope koji su zahtevali da se “Lili” vrati u rotaciju. To se i desilo. Iako suštinski pesma koja nema veze sa ratom, “Lili Marleen” je postala širom sveta prepoznatljiva kao nemački okupacioni šlager.

#3 R. Kelly – “World’s Greatest”
Pokušala sam da ovu pesmu izostavim sa liste, pre svega iz poštovanja prema par pesama istog izvođača, ali nakon ponovo odgledanog spota, rekoh: “A, neće moći! Ideš na mesto br.3!”
Imala sam dosta obzira prema trenutku u kome je pesma snimljena (nakon 9/11 i za potrebe filma “Ali”), ali neke stvari, čak iako su za “internu” upotrebu – jednostavno nemaju opravdanje. Tu je sve. Tu su hrabri NY vatrogasci i bolničari. Naravno, tu su i američki marinci u stavu “mirno”. Naravno, gomila američkih zastava i jenki ikonografije. Tu je i gospel hor, tu su i “manjine”. A naravno, tu je i patriotski tekst.

R. Kelly – The World's Greatest [Solly4L
Uploaded by shyguy974. – Music videos, artist interviews, concerts and more.

I, naravno, dok R. Kelly ekstatično peva o veličini i snazi svoje države tj Alija – simbolika je jasna, (da, oni su “World’s Greatest”, divovi, orlovi, lavovi, šta sve ne), koja se diže iz pepela (samo fali Rocky Balboa da vikne “Adrieeennee!!! I love yooou!!!”), ne mogu da se otmem utisku da je uporno ponavljanje kadrova u kojima je Muhammed Ali potpuni promašaj, iako je u pitanju muzika sa soundtrack-a. Ko imalo zna istoriju, taj zna da je Ali bio jedan od najvećih protivnika rata u Vijetnamu i cele te “army” ikonografije koju ovde režiser spota besomučno fura. Sve mi se čini da je Alijeva svrha da se mobilišu upravo oni koji će izneti teret budućih američkih “intervencija” u cilju “zavođenja demokratije i zaštite ljudskih prava” širom sveta. A to neće biti sinovi kongresmena i senatora, već upravo ta underdog ekipa koju Ali predstavlja. A sam završetak spota, u kome Ali poručuje novinarima “Because we’re gonna see who is the best” je naročito disturbing. Avganistan je to osetio na svojoj koži. Irak takođe.

#2 Pet Shop Boys – “Go West”
Ova pesma ima zanimljivu istoriju. Prvi su je snimili čuveni “Village Peole” (sećate se YMCA? ), i u vreme kada je snimljena, predstavljala je “angažovanu” pesmu u očima gej zajednice. Naime “Go West” se odnosilo na “migraciju” u San Francisko, mesto koje je tadašnjoj gej populaciji predstavljalo oazu blagostanja u odnosu na ostatak SAD (barem tako tekst pesme sugeriše).

Pet Shop Boys – Go West
Uploaded by Hakunamatata67. – Music videos, artist interviews, concerts and more.

Međutim, nova moderna verzija, snimljena 1993. godine i to sa izraženom hladnoratovskom ikonografijom nesumljivo ukazuje da “west” o kome je reč nije San Francisko, već… pa, west. Zapad. Naravno, sve je ovo predmet različitih tumačenja, ali baš i ne vidim kakve veze ima Lenjin i srp i čekić sa gej pokretom. Gej komunizam? What?

I, konačno, na mestu broj 1, pesma od koje mi se nesumnjivo najviše govna jedu… ladies and gent…

#1 Scorpions – “Wind of change”
O moj Bože. Patetika i dno. Mis’im, OK, kapitalizam je zahvaljujući silnim mehanizmima, najviše kulturološkim prodro u SSSR, komunizam je propao, Berlinski zid je srušen, nema više “Gvozdene zavese”, Rusija svedena na… bivšu super-silu, a svet je postao unipolaran. OK, “Zapade”, pobedio si. Ali to nije razlog da se sada sprdaš sa SSSR-om.

Šatro, “vetrovi promena”, novi svet “u kome je sve lepo, u kome je sve nežno, u kome se sve raduje”… I dok Scorpions ubeđuju (indirektno, naravno), da razbucani Sovjeti i Zapadnjaci mogu “biti braća”, u tom se širom Centralne Evrope dižu NATO vojne baze, naravno, sve bliže i bliže “braći”. Bratski, naravno.

Ukratko, ideje se ne nameću oružjem, garnizonima i kreditima Svetske Banke. Ideje se nameću muzikom. Filmom. Kulturom uopšte. Oni koji su to prvi provalili – ti su i pobedili.

¶ Posted 24 February 2010 † Džejn § istorijska čitanka § mediji § muzika § politika ‡ Comments (9) °

‘Oćeš revoluciju? Počni od sebe!

napomena: ako ste zadovoljni zemljom u kojoj živite i vašim životom, ne gubite vreme čitajući tekst koji sledi. Pustite Velikog Brata i licitirajte za nova kola.

Kada sam tek počela da pišem ovaj blog, a to beše ne tako davno, barem ne u istorijskom smislu (2 godine), često sam pisala o dnevnopolitičkim temama. Galamila sam. Lupala u virtuelne šerpe i lonce. Ukazivala na to da je car bez gaća. Ponekad znala da se izlanem i kažem ono što većina misli, a niko ne sme da kaže. Ne sme ili ne želi (da ne bi ispao uncool), isti đavo.

Ali, već neko vreme se ne bavim dnevnom politikom na blogu. Ne, nije da nemam inspiracije (okreni se oko sebe), niti me je stra’ i frka od vaših komentara. A ni sistem me nije slomio i ukalupio u svog „idealnog građanina“, koga politika ne zanima i koga je lako „nauljiti“ pred izbore.

prop1

Stvar je daleko jednostavnija – nema svrhe. Svi mi znamo da smo u fekalijama do guše, da se teško živi, da ne postoji validna politička opcija (jer se liže svako sa svakim zarad malo vlasti), i da je sistem prosečnog državljanina ove zemlje toliko preopterećen politikom i političkim aferama da je jednostavno pukao i da više ne želi da troši svoje nerve kidajući se zbog onoga što misli da ne može da promeni. Kudikamo je lakše izabrati „high road“, reći „ma boli me uvo za politiku“ i gledati VB. Ili šta je već sada aktuelno.

I mogla bih ja do Božića da pričam o tome kako nije baš „normalno“ da čovek koji ošamari političara opozicije dobije status super-heroja međ’ Srbaljima, ma koliko ja hejtovala dotičnog političara. To samo sugeriše da vlast koja krivi opoziciju za sopstvenu nesposbnost ili je drska do bola, ili ima elementarno nepoznavanje političke nauke. Mogla bih da pričam i o večitim ministrima (ko je rekao G17+??), o lažnim epidemijama i pandemijama, o kursu evra, o ciframa inflacije koje se potemkinovski friziraju za medije…

Mogla bih, ali čemu sve to? Hoće li neki takav tekst kod vas izazvati neki revolt, bunt? Moguće. I taj gnev i frustriranost će vas proći za nekih… pa, pola sata. Verovatno i ranije. I to je to. Kada ponovo dođu izbori, izaći ćete, dati svoj glas onome ko vam je „najsigurnija“ varijanta, zato što, Bože moj, morate da mislite na svoju decu i na njihovu budućnost. Tako je, samo polako, dajte sami sebi taj anestetik da vas ne boli toliko što zaokružujete broj ispred lika kome je stalo do vas i do vaše dece k’o do lanjskog snega.

Hoćete ružnu istinu? Da parafraziram Emu Goldman: kada bi izbori mogli nešto da promene, bili bi nezakoniti. Nijedna suštinska, krupna promena se nije ostvarila nakon prskanja kažiprsta sprejom i ubacivanja listića u kutiju. Zašto? Pa logično je. Vlast je ta koja izbore organizuje, koja prebraja glasove, i koja donosi zakone na osnovu kojih određuje ko može i sme da se kandiduje, određuje koja je politička opcija prihvatljiva, a koja nije. Vlast određuje šta je politički mejnstrim. Ako nisi mejnstrim, onda si prava alternativa – ergo moraš biti uklonjen iz svesti glasačke mašine kao moguća politička opcija. A to nije nešto tipično samo za ovo podneblje, tako je svuda.

prop3

Maločas kritikovah vas koji glasate umesto vaše dece, ogrnuti plaštom zvanim „da smo živi i zdravi“. Biću eksplicitna: jedu mi se govna od tog „da smo živi i zdravi“ mentaliteta. To nije život, to je preživljavanje. Ali ne krivim vas zbog toga. Taj mentalitet nam je usađen. To je onaj „slave mentality“ koji je Niče pripisao judeo-hrišćanima. Trpećemo godinama, decenijama, vekovima, dok ne dođe naš „Mesija“ i sve nas izvadi iz govana, ne daj Bože da sami nešto uradimo. Biblija je „spot on“ – to je stado. Upadne vuk u stado od 50 ovaca i sve ih pokolje. Samo je fazon u tome što su ovce – pa, ovce. Ne umeju da se brane, ne umeju da napadnu vuka. Naša ljudska rasa ne može da se posluži tim izgovorom.

E, sada se neki od vas pitaju: „Dobro, Džejn, šta ti misliš, šta treba da se radi?“ Takvima odgovaram: provalite naslov. Ne pozivam vas na revoluciju, građansku neposlušnost, niti predlažem da se dignete na oružje. Ako želite da promenite svet u kome živite vi i vaša deca, počnite da menjate sebe. Stavite na ispit sva, ali baš sva vaša uverenja, sve što su vas učili, sve što ste sami provalili. Oslobodite sebe od robovskog mentaliteta, ne samo na mikro, već i na makro-nivou. Šta uradite kada čujete da neko vašem detetu u školi otima novac za užinu? Jel’ vašem detetu kažete: „Neka, sine/ćero, jači je, nemoj da se buniš“, ili odete u školu, iscimate roditelje tog malog siledžije i po potrebi „je*ete kevu“ učitelju/nastavniku/direktoru koji ne štiti vaše dete, a dužan je? Naravno da uradite ovo drugo. Ali kada vama svaki dan, ali svaki Božiji dan država uzima novac za užinu, vi pokunjite uši. Mislite da dajete dobar primer istom tom detetu time što ste „tata/mama heroj“ kada je problem u nekom malom siledžiji, a ponižavajuće ste servilni kada je u pitanju država?

Znam da ovaj blog čita dosta obrazovanih ljudi. Nemojte misliti da vam se sada šlihtam ili uvlačim, samo iznosim činjenicu. Baš zato i znam da znate šta je Ruso zamislio svojim „Društvenim ugovorom“. Zato, batalite stranke, populističke liderčiće, levice, desnice, centar, Ameriku, Rusiju, EU. Težite samo jednoj stvari, a to je PRAVDA. Za sve nas. Uvek. Odbacite pogubne utilitarističke i pragmatične poglede na svet. Nije bitno da li ste hrišćani, muslimani, Jevreji, ateisti, agnostici, svi smo mi u istom sosu, i zato moramo biti SOLIDARNI. Može nas biti milion sitih, ali ako je samo jedan gladan – imamo problem. Budite spremni za žrtve, jer sve velike stvari zahtevaju trud, znoj, muke. Tek kada oslobodimo sebe i naše isprane i polu-komirane mozgove stavimo u pogon, tek tada ćemo moći da stvorimo zemlju kakvu želimo.

prop2

I, da, umal’ da zaboravim: zabole me bulj da li će me sada neko etiketirati kao komunistu, anarhistu, levičara, revolucionara. Rekoh šta sam imala. Deal with it.

¶ Posted 13 February 2010 † Džejn § mudrovanja § o njima i o nama § politika § šlajmarica ‡ Comments (20) °

Zbogom Ferrero!

Ne volim rastanke. Skoro uvek ih izbegavam, naročito ako se rastajem od nečega do čega mi je jako stalo. Kao što mi je stalo do tebe. Barem je tako bilo svih ovih godina koje smo proveli zajedno. Bio si uz mene i u najlepšim i u najtežim trenucima. Nikada nisi zaboravio nijedan rođendan ili praznik. A ni ja tebe nikada nisam zaboravila. Uvek si imao posebno mesto u mom srcu. Baš zato, što si mi toliko bitan, zaslužuješ da se oprostim od tebe kako dolikuje. Tako što ću te pojesti. Celog.

bivsi dragi

Dragi moj Ferrero Rocher, i sam znaš da je to bila ljubav „na prvi pogled“. Sećam se kada su me upoznali sa tobom. Bila sam skeptična, pošto sam imala predrasude prema lešniku. Ali ti si me oborio s nogu nakon prvog zalogaja. Ta predivna simfonija i harmonija ukusa… lešnik, nugat, fina oblanda i najdivnija mlečna čokolada… A tek pakovanje! Ferrerro, ti si premija kada su slatkiši u pitanju. Ne samo da imaš atraktivnu spoljašnost, već je tvoja unutrašnjost ono što te čini tako… divnim.

Evo, upravo se topiš u mojim ustima. Znaš šta, trebalo bi da te neko proglasi nezakonitim, previše si ukusan i adiktivan. Ali…

Uvek to prokleto „ali“… I sam znaš da stvari između tebe i mene već neko vreme nisu idealne. Znam da me ti i dalje bezuslovno voliš, iako u dubini duše dobro znaš da te već neko vreme varam sa mafinima od banane i palačinkama sa borovnicama i sojinim mlekom. Ali moraš da znaš jednu stvar: it’s not me, it’s you.

Biću iskrena, ono što me je privuklo kod tebe, a to je taj kremasti ukus – to je ono što nas sada rastavlja. Znam da ovo deluje rasistički, ali… ti sadržiš u sebi mleko. I svaki naš susret više ne može da bude isti; ne kada znam kakav je život sirotih krava čije mleko sadržiš. Sigurna sam da se nećeš naljutiti na mene, naročito ne nakon svega što smo proživeli zajedno. Nadam se da ćeš razumeti da ja više nisam ista. Od ponedeljka sam vegan. Ne pokušavaj da me odvratiš od toga, nikada u životu nisam bila sigurnija u ispravnost neke odluke, nego sada.

Na kraju, dragi moj Ferrero, dok završavam sa poslednjom kuglicom, znaj da ću živeti za dan kada ćemo se ponovo sresti. Kada će rafovi srpskih prodavnica ponosno izložiti vegansku varijantu tebe.

A dok ne dođe dan kada i ti evoluiraš, baš kao i ja, ostaj mi zdravo, amore mio…

„И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну“.
Постање (Прва књига Мојсијева), 1:30

PS Umal’ da zaboravim, ne stigoh da je na’vatam, pa poruči Milka čokoladi da raskidam i sa njom. I sa Nestle. I sa Nutellom. I sa Najlepšim željama. I sa Marsom, Twixom… Puno mi pozdravi i Kinder-familiju, ali i oni moraju da se čiste iz moje „friends“ liste.